Ima to jedno
mesto, kome smo odani godinama, u koje se rado vraćamo. Mesto je tačnije selo,
nastalo pre 15-20 godina. Pre toga je bila više kao divlja plaža, uz jedno veće
mesto. A da nas neko pita kakva je to magija u vezi tog mesta, ne bismo znali
da kažemo. To mesto, ajd sad da ga nazovem letovalište, se dosta urbanizovalo.
Ima sve što vam treba za jedno letovanje. Ima skupe i jeftinije smeštaje. Ima
nekoliko prodavnica, nalik na naš Maxi ili Tempo. Ima bezbroj taverni i
radnjica brze hrane... I ono najbitnije ima ogromnu, prostranu plažu. Na njoj
možete zauzeti ležaljke sa suncobranima po ceni jedne nes-kafe ili možete
sedeti za džabe na udobnom pesku. Uveče, posle plaže, čeka vas dugačko
šetalište. I kad se dobro umorite, veče završite jednom fantastičnom picom ili
sladoledom na kugle.
Oni koji mogu da
se iscimaju i malo ranije probude (tipa u 5-6h ujutru) doživeće fenomenalan
izlazak Sunca. Takvog mira uz šum talasa nigde nema. Volim što su mi deca
ranoranioci pa žure u pola šest na plažu i upijanje sunčevih zraka. Uglavnom
polegaju na ležaljke, i tada onako snene pune energiju...po principu ćuti, gledaj i ne pitaj me ništa...
I svake godine,
ali svake godine dođemo kad su noći punog meseca...ali svake...
Pokušavamo već
godinama da nađemo neko drugo, novo mesto, koje će bar približno da izgleda kao ovo. To radimo bez
uspeha. Svake godine se pozdravljamo sa njim... kao to je to...ADIOS... I onda, naredne godine se ovde vraćamo zbog dece, jer se njima ovde sve sviđa.
Što se tiče supruga i mene, mi bismo otišli u baš neku
nerazvijenu selendru, sa 5 dobrih knjiga i marketom udaljenim 10 km. Ali, dokle
god deca idu sa nama, slušaćemo njih i ići ćemo tamo gde oni vole da budu. A i
kuca... zato što je kuca rado viđeni gost ovog mesta... Iako meštani ovog
mesta, bolje da kažem ove zemlje, baš nešto i ne preferiraju kuce...
Нема коментара:
Постави коментар