Leute von Wien

Grad ne čine samo njene prirodne lepote ili znamenitosti. 

Ono što čini esenciju svakog grada su njeni ljudi. Upravo Beč je mix sveta na malom prostoru...

Slike su nastale nasumičnim škljocanjem ljudi. 

80’s

Muzika mog detinjstva i  rane mladosti. Nezamenljiva. Muzika za sve prilike, proslave, i kada si srećan, i kada si tužan. Pesme odličnih melodija  i još lepših tesktova. A tesktovi, pa to je pravo remek delo... Oni koji govore o svakodnevnom životu, gotovo realno prikazuju zbivanja.  Osamdesetih godina  u kojima se kod nas preplitala odlična domaća scena sa svetskom. Stvarno ne bih mogla ni jednog izvođača, niti grupu da izdvojim,jer su svi nestvarno dragi. Rušili su tabue, skidali stigme i dogme.  Nikad se više nije pravila takva muzika, a i neće.  

Tko je zgazio gospođu Mjesec?  - Videosex

O modi 80’s neću da kažem ni jednu jedinu reč, taj stil...vanvremenski...ma ispred vremena...SAVRŠEN!!!

TOP TEN lista  80’s:

1. VIA TALAS – Sama

2. VIS Simboli – Bejbi Bejbi

3. Dorian Gray –Sjaj u tami

4. Denis&Denis – Dio refrena

5. Xenia – Troje

6. Videosex – Detektivska priča

7. Bebi Dol ­– Mustafa 

8. Neki to vole vruće  – Što će taj čovjek tu

9. ITD bend – Gradske cure

10. Regata – Andrea

Morske uspomene

Posle svakog letovanja vratimo se sa pola tone krupnog i sitnog kamenja. Svaki primerak je neverovatno poseban za moju decu. Vidi ga ovaj u obliku srca, a ovaj u obliku meseca, vidi ga kamen-staklo, belutak, a ovaj za žabice...Nađu se tu još primerci ostalog morskog sveta, bar ono što je stiglo do kuće čitavo. 
A tu je i morski album koji dokumentuje sve gore navedeno. 

Ima jedno mesto...

Ima to jedno mesto, kome smo odani godinama, u koje se rado vraćamo. Mesto je tačnije selo, nastalo pre 15-20 godina. Pre toga je bila više kao divlja plaža, uz jedno veće mesto. A da nas neko pita kakva je to magija u vezi tog mesta, ne bismo znali da kažemo. To mesto, ajd sad da ga nazovem letovalište, se dosta urbanizovalo. Ima sve što vam treba za jedno letovanje. Ima skupe i jeftinije smeštaje. Ima nekoliko prodavnica, nalik na naš Maxi ili Tempo. Ima bezbroj taverni i radnjica brze hrane... I ono najbitnije ima ogromnu, prostranu plažu. Na njoj možete zauzeti ležaljke sa suncobranima po ceni jedne nes-kafe ili možete sedeti za džabe na udobnom pesku. Uveče, posle plaže, čeka vas dugačko šetalište. I kad se dobro umorite, veče završite jednom fantastičnom picom ili sladoledom na kugle.

Oni koji mogu da se iscimaju i malo ranije probude (tipa u 5-6h ujutru) doživeće fenomenalan izlazak Sunca. Takvog mira uz šum talasa nigde nema. Volim što su mi deca ranoranioci pa žure u pola šest na plažu i upijanje sunčevih zraka. Uglavnom polegaju na ležaljke, i tada onako snene pune energiju...po principu ćuti, gledaj i ne pitaj me ništa...

I svake godine, ali svake godine dođemo kad su noći punog meseca...ali svake...

Pokušavamo već godinama da nađemo neko drugo, novo mesto, koje će bar približno da izgleda kao ovo. To radimo bez uspeha. Svake godine se pozdravljamo sa njim... kao to je to...ADIOS... I onda, naredne godine se ovde vraćamo zbog dece, jer se njima ovde sve sviđa. 

           

Što se tiče supruga i mene, mi bismo otišli u baš neku nerazvijenu selendru, sa 5 dobrih knjiga i marketom udaljenim 10 km. Ali, dokle god deca  idu sa nama, slušaćemo njih i ići ćemo tamo gde oni vole da budu. A i kuca... zato što je kuca rado viđeni gost ovog mesta... Iako meštani ovog mesta, bolje da kažem ove zemlje, baš nešto i ne preferiraju kuce...

Čupavci i neke tamo tikve

Najbolje čupavce koje sam jela pravi moja svekrva. Dok smo suprug i ja studirali, radovali smo se kad on dobije torbu punu hrane. Mislim da se vojnici tako slično osećaju kad dobiju paket od kuće. Bilo je tu svega i svačega...gulaša u šerpicama, sarmi, sira u koficama, ajvara, turšija.  A međ’ tom raznom hranom bili su i obavezni čupavci/orahovci. Pošto nikad nisam prepisala njen recept, isprobavala sam nešto svoje i mogu reći da je to najbrži kolač na svetu. Ispeče se biskvitno testo, napravi fil za umakanje i uvalja u kokos. A ovo što sam rekla orahovci to sam ja tako prozvala. Verovatno u nedostatku kokosa isto za „uvaljivanje“ može da posluži i mleveni orah ili lešnici. Evo kako ja to pravim...

Biskvit testo

2 jaja

200 g šećera

50 g margarina

200 ml mleka

300g brašna

1 prašak za pecivo

Fil za umakanje

200 g margarina

200 ml mleka

100 g čokolade

100g šećera

Kokos-orah-lešnik sve mleveno

Priprema

Umutiti prvo belanca u čvrst sneg. Posebno umutiti ostale tečne sastojke i na kraju dodati brašno pomešano sa praškom za pecivo. Peći u pravougaonom plehu na 200 st. oko 20-tak min. Posle 15-tak min proveriti čačkalicom da li je gotovo. 

Fil za umakanje

Mleko staviti u manju šerpu, dodati šećer, margarine i izlomljenu čokoladu, sve sjediniti (otopiti) na tihoj vatri.

Ispečene kocke i isečene umakati u fil i odmah uvaljati u kokosovo brašno sa svih strana.

Meni je zafalilo kokosovog brašna, pa sam umesto njega uzela mlevene orahe (mogu i mleveni lešnici).

                                

Jeste da je Noć veštica bila i prošla, ali mi imamo jednu Micu-vešticu i danju i noću...Morala je da proveri šta je to okruglo pa narandžasto...

                                   

                       



  

Stare i nove kuhinje

Brišem ja moju ne tako novu braon kuhinju. Brišem i pitam se gde mi je bila pamet? Sad da me čuje moj muž uzeo bi tu kujnu i sručio bi mi na glavu. A dugo sam je čekala. Pre nje smo imali bež kuhinju sa radnom pločom u trešnja boji. Bila je, kako smo je mi zvali “privremena”, sklepetana jedne Nove godine. I tako... sanjala sam da imam novu, lepu, kao iz časopisa, da je neko drugi napravi, a ne mi. Znala sam da ne možemo da priuštimo gotovu iz salona. Znate onu, kad uđete u salon nameštaja i odete u odeljak gde su kujne i onda otvarate vratanca, fioke, zamišljate kako bi bilo da imate jednu kod svoje kuće. Onu, gde biste tačno znali koji začin ide na koju policu. Htela sam i ja da moja kuhinja baš tako izgleda, kao iz salona. I onda rešismo da je sami pravimo, tačnije majstor Rade iz Mrčajevaca.  Pravili smo moju kuhinju po mojoj želji, po mojoj meri, sa svim pratećim programima i aparatima. I legla je što bi ljudi rekli, k’o dupe na nošu. Čak me i majstor pitao, da nisam neki arhitekta, jer sam mu mere poslala mejlom i on je to sklopio kod kuće i preneo i montirao ovde. Htela sam da ima pogled na dvorište, da joj bude lepo i udobno.  A i meni da bude lepo kad je budem gledala iz dvorišta. Htela sam da bude topla, mirišljava na cimet i narandže. Da u njoj spremam najfinija jela i ukusne čokoladne torte. A kad dođu praznici da je okitimo raznim ukrasima. Za doček Nove godine obično bi frižideru (upakovanim u braon ormar) pravila društvo šljašteća jelka. I jelka je bila srećna u toj kujni. Za slavu, kadili smo je tamjanom, zahvalni i bogu i narodu što je imamo, što je spremna da nas (na)hrani. Dečje rođendane, Uskrse i Božiće, sve je ta kujna videla. I bi tako, jedno četiri godine. I kuhinja je bila srećna. Volela sam tu kuhinju, malu, tesnu, posebno kad se svo četvoro zaglavimo na tom jednom kvadratu prostora. Volela sam je, jer smo je osmislili, da bude kao open-space deo i kao produžetak dnevne sobe. Svi koji su nam dolazili odmah su (od)sedali u njoj. U dnevnu sobu niko nije hteo. Imala je ta kujna neku dušu, toplu, primamljivu i neodoljivu... Ali što se prljala, ta moja kujna, to ne možete da zamislite. Čistila sam je kad sam mogla, jer znate braon je fina boja, najfinija, a tek materijal, traži dosta pažnje. A vala, zaslužila je ta moja kujna da se neguje i da o njoj neko brine. A onda smo hteli da malo odvojimo kujnu i da "narod" skrenemo u dnevnu sobu. Posle par godina dodali smo kujni pola nekog zida i napravili odvojeni odeljak. Nešto nalik na šank. Planirali smo i dekorativnim kamenom da ga obložimo, ali nismo stigli.

I deca porastoše, traže sada malo privatnosti. I onda smo morali “moju” kujnu da preselimo u neki novi prostor. Moja braon kuhinja dobila je velikih 16 kvadrata. Jeste da je izgubila onaj pogled na dvorište, ali sad se šepuri jer ima čitavo prostranstvo. Tako se došlo do ideje da je malo  proširimo, da joj dodamo još neki element. E tu dolazi agonija, crtaj ponovo, meri, seci, opkroji, rotiraj pozicije, prenosi njene delove, dodaj neku policu. Ono što je nekad bilo saliveno i stajalo kako treba, sad se sve razmrdalo. I tako... i dalje gledam moju staro-novu kujnu, već dve godine. Svaki put kad joj se približim vidim mrlje, fleke, masne ruke, otiske od ovog i onog. Čistim je uglavnom pet minuta pre nego što gosti dolaze i pitam se gde mi je bila pamet??? Pa zbog te boje morala sam opet bež pločice da joj stavim na zid. A njih nikako nisam htela. Htela sam neku promenu. Neke sive pločice gde se ne vidi sve. I pitam se: “zar nisam mogla neku drugu boju da izaberem?” Neku, gde se ne vidi baš sve. Što nisam napravila belu kujnu, kao moja majka... Zato što se bela uklapa uz sve živo i uz bež i roze i crnu i žutu. Pa i uz moju braon. 
I na kraju da kažem, da ne bude zabune, ja stvarno volim moju kujnu. Zahvalna sam svima koji su učestvovali u njenoj izradi: finansiranju (mužu), odradio (Rade-Mrčajevac), prenošenju (muž i moja malenkost), svakom skuvanom jelu (deca i ja), mirisima koje ima (origano, lovor, citrusi), policama koje nema (muž će tek da ih pravi, mada on to još ne zna), vratima nikad pričvršćenim (i to će muž da popravi, al’ ga nešto mrzi)... jer neki drugi nemaju tak’u kujnu, a sanjaju da je imaju. A dok ne dođe neko bolje vreme zamene te kujne, uživaću ja u njoj još mnogo godina. Čini mi se... zauvek.

p.s. Ako me pitate šta je bilo sa prostorom stare kuhinje, ona je sada jedna lepa mladalačka soba. Onaj polu-zid, tj. šank smo dozidali do vrha plafona i dodali mu vrata. Eh, kak’a bi bila ta kujna da smo je na vreme sakrili od pogleda, nikad nećemo znati.

A sad... malo slika moje stare kuhinje... nekad i sada. 

kuhinja stara 

                                                                                                  jelka u kujni

nema više kujne .....

nova kuhinja u novom prostoru

razna pomagala jedne mlade kuvarice (http://majinaslatkakuhinja.blogspot.rs/2017/10/cokoladna-torta-sa-kikirikijem.html) 

stara kujna je sad postala soba

https://mycreativias.blogspot.com/2017/12/room-makeover.html