Još malo ili ti prođi već jednom...

Počelo je odbrojavanje. Još  10 dana do Nove godine...

Prođi  već jednom 2017- ta godino!!!... 

Ovo je za mene bila godina velikih očekivanja, još većih razočarenja ili razočaranja (može i jedna i druga reč...proverila sam ...http://kakosepise.com/rec/razocaranje-ili-razocarenje/).

Kako god, stvarno sam očekivala previše, ali 'ajd' sad da ne preterujem. Prvo sam mislila, pošto je jelte 2017. da će sam taj broj „17“ mi doneti neku promenu na bolje, jer to je broj kad sam se rodila (17.jun), pa inače mi je numerološki broj 7 i sve mi je nekako na to 7 (imam spisak... ono baš baš  poduži šta sve imam sa tim brojem) ali ispade mrka kapa. Računala sam da ću ove godine naći neki poslić, da se i ja maknem od kuće, kutlače i šerpe. I čekala sam ga...Od februara sam bila u pregovorima za posao i sve sad će sad će...i tako do oktobra...I onda ispala..ništa, niks, nada...Ali, nada ostade...Ni zdravlje me nešto nije služilo...mada nisu to neke opasne boljke..ali samo telo mi se toliko usporilo, bez trunke snage, stalno pospana i sl. Da li je zbog štitne žlezde ili loše horoskopske situacije??? BTW Saturn je u opoziciji sa natalnim Saturnom i Suncem...znači razorilo me je, opustošilo. A o finansijama da ne pričam...ojađena sam, iznenađena i uvređena (ovo mora da se kaže sa „piroćanskim akcentom“). Najviše me ubilo u pojam što sam imala velike kreativne planove da nešto stvaram, pravim, ali za šta god da se uhvatih te nemam volje, loš mi je dan, tmurno je, nema se ovo, ono...Najsvetliju tačku ove godine imala sam od strane dece. Najstarija kćerka upisala je željeni fakultet (Stomatološki), pa još na budžetu. Mlađa kćerka je u školi sjajna...“Upoznala“ sam sjajne ljude preko neta. Otkrila neke fenomenalne blogere, koji su prava inspiracija. Mogu slobodno reći i dnevna motivacija. Koliko ima kreativnih ljudi po ovoj našoj zemlji...ne mogu da opišem rečima...stvarno su svi fenomenalni. Ni oni ne žive neke ajd sad „holivudsko fensi skupe“ živote, ali su svi našli mesto pod ovom nebeskom kapom da mogu da stvaraju, prave i budu drugima za primer. I što bi rekla jedna blogerka, život zaista čine male stvari, ali toga nikad nismo ni svesni.

Zato veliko HVALA ljudima kao što su:

Mali Iv   http://www.maliiv.com/

Kototamo  http://kototamo.blogspot.rs/

Mustraa  http://mustraa.blogspot.rs/

Ana i kulinarije http://prstohvatsoli.com/

Katarina Gaj  http://katarinagajblog.blogspot.rs/

Moj Ritual  http://mojritual.com/

Brana’s Divine world  http://branasdivineworld.com/

Jedna Frajerka https://jedanfrajeribidermajer.com/

Sonja i fotke http://sonjasillyworld.com/kategorija/blog/

I zato 2017 ta da se teraš ti malo u pm pa da krenemo novi krug oko Sunca. 

AJD VOZDRA!!!

Studentska soba

Deca rastu. Deca jako brzo rastu. Dok trepneš zajednička soba im postane tesna. Počinje sve da im smeta, oko svega nastane problem i na kraju shvatiš da je došlo vreme za "razilaženje". 

Kad imaš dvoje dece različitog uzrasta, kao što su moja deca, 19 i 14 godina, "odjednom" primetiš da su dva sveta, nebo i zemlja. 

Sve je počelo tako što smo imali neke građevinske radove u kući. U celoj toj gužvi, spoznamo da nam se ukazala prilika da od tadašnje kuhinje napravimo starijoj kćerci mladalačku sobu, da ne kažem devojačku. Ali, kako sada da od kuhinje sa pločicama podnim, zidnim, svim priključcima za vodovod i kanalizaciju preobrazimo u nešto lepo. 

Nisam htela da ugasim postojeću instalaciju, jer bože moj nikad se ne zna, možda se kuhinja opet vrati, tako da je jedino rešenje bilo da sve to upakujemo i zamaskiramo stiroporom 1-com i rigips pločama. Morali smo da od poluzidanog šanka dodamo ostatak zida i vrata, kako bi ta prostorija, nekad open-space kuhinja, postala soba za sebe. 

***na štroku ne obraćajte pažnju

poluzid u polukuhinji

Prostorija je dužine 3.3m i širine 2.6m. Ima oko 8.5 kvadrata, što ja smatram da je za jednu sobicu sasvim ok merka. Problemi su se javljali jedan za drugim, ali i rešenja. Najveći problem, po meni je bio šta uraditi sa pločicama na podu, jer se one nastavljaju na parket (odvojene su metalnom lajsnom). Da li staviti laminat i izdići sobu za neki cm, pa uz to dodati podnu lajsnu kod vrata, kao neki prag??? Onda bi izgledalo kao da se penjete na neki stepenik. Na kraju smo izabrali vinil u boji hrasta, koji se lepo stopio sa podnim pločicama i pored toga što je fuga BAŠ velika između njih. Krevet i sav nameštaj je zamišljen da bude beo, jer je belo večno u modi. Dijagonalno od vrata, smestio se krevet širine 120cm, te smo tako iz dečjeg kreveta prešli u malo širu kategoriju. Prozor je ostao stari ali sa naopakim otvaranjem(to već nismo mogli da menjamo), samo smo umesto venecijanera stavili roletnu iz Ikee. 

Sav nameštaj, sem kreveta, a na to mislim: komodu, radni sto, garderober, fiokar...je pravio moj suprug-glavni i odgovorni konstruktor. Idejni tvorac celog projekta sobe, svakog komada nameštaja (uz dogovor sa ćerkom) sam bila ja. 

ispražnjena kuhinja, okrečena i oprana

postavljen vinil na podu, lampa i krevet

Na kraju soba kako danas izgleda....

                  

Meda je sad glavni na komodi...dodali smo i jedno ogledalo iz Jysk-a

                                             

garderober koji je sasvim zadovaljavajuće visine

           

Lunarna faza - opčinjenost jednog Raka (horoskop) Mesecom

             

Lampica na komodi od brušenog stakla - Ikea (jako povoljno

...ali jako)

I na kraju da dodam fali sobici još štošta, kao na primer tapeta preko celog zida gde je radni sto, kako bi se zid spasio olovaka, nogu i sl. Fali možda i neki čupavi tepih...Možda i neki stočić... Ah da, kad smo projekat započeli, naša kćerka je bila srednjoškolka. Sad je studentkinja i može natenane, mirno da uživa u sobici...

Eto, na kraju svi srećni i zadovoljni. 

Leute von Wien

Grad ne čine samo njene prirodne lepote ili znamenitosti. 

Ono što čini esenciju svakog grada su njeni ljudi. Upravo Beč je mix sveta na malom prostoru...

Slike su nastale nasumičnim škljocanjem ljudi. 

80’s

Muzika mog detinjstva i  rane mladosti. Nezamenljiva. Muzika za sve prilike, proslave, i kada si srećan, i kada si tužan. Pesme odličnih melodija  i još lepših tesktova. A tesktovi, pa to je pravo remek delo... Oni koji govore o svakodnevnom životu, gotovo realno prikazuju zbivanja.  Osamdesetih godina  u kojima se kod nas preplitala odlična domaća scena sa svetskom. Stvarno ne bih mogla ni jednog izvođača, niti grupu da izdvojim,jer su svi nestvarno dragi. Rušili su tabue, skidali stigme i dogme.  Nikad se više nije pravila takva muzika, a i neće.  

Tko je zgazio gospođu Mjesec?  - Videosex

O modi 80’s neću da kažem ni jednu jedinu reč, taj stil...vanvremenski...ma ispred vremena...SAVRŠEN!!!

TOP TEN lista  80’s:

1. VIA TALAS – Sama

2. VIS Simboli – Bejbi Bejbi

3. Dorian Gray –Sjaj u tami

4. Denis&Denis – Dio refrena

5. Xenia – Troje

6. Videosex – Detektivska priča

7. Bebi Dol ­– Mustafa 

8. Neki to vole vruće  – Što će taj čovjek tu

9. ITD bend – Gradske cure

10. Regata – Andrea

Morske uspomene

Posle svakog letovanja vratimo se sa pola tone krupnog i sitnog kamenja. Svaki primerak je neverovatno poseban za moju decu. Vidi ga ovaj u obliku srca, a ovaj u obliku meseca, vidi ga kamen-staklo, belutak, a ovaj za žabice...Nađu se tu još primerci ostalog morskog sveta, bar ono što je stiglo do kuće čitavo. 
A tu je i morski album koji dokumentuje sve gore navedeno. 

Ima jedno mesto...

Ima to jedno mesto, kome smo odani godinama, u koje se rado vraćamo. Mesto je tačnije selo, nastalo pre 15-20 godina. Pre toga je bila više kao divlja plaža, uz jedno veće mesto. A da nas neko pita kakva je to magija u vezi tog mesta, ne bismo znali da kažemo. To mesto, ajd sad da ga nazovem letovalište, se dosta urbanizovalo. Ima sve što vam treba za jedno letovanje. Ima skupe i jeftinije smeštaje. Ima nekoliko prodavnica, nalik na naš Maxi ili Tempo. Ima bezbroj taverni i radnjica brze hrane... I ono najbitnije ima ogromnu, prostranu plažu. Na njoj možete zauzeti ležaljke sa suncobranima po ceni jedne nes-kafe ili možete sedeti za džabe na udobnom pesku. Uveče, posle plaže, čeka vas dugačko šetalište. I kad se dobro umorite, veče završite jednom fantastičnom picom ili sladoledom na kugle.

Oni koji mogu da se iscimaju i malo ranije probude (tipa u 5-6h ujutru) doživeće fenomenalan izlazak Sunca. Takvog mira uz šum talasa nigde nema. Volim što su mi deca ranoranioci pa žure u pola šest na plažu i upijanje sunčevih zraka. Uglavnom polegaju na ležaljke, i tada onako snene pune energiju...po principu ćuti, gledaj i ne pitaj me ništa...

I svake godine, ali svake godine dođemo kad su noći punog meseca...ali svake...

Pokušavamo već godinama da nađemo neko drugo, novo mesto, koje će bar približno da izgleda kao ovo. To radimo bez uspeha. Svake godine se pozdravljamo sa njim... kao to je to...ADIOS... I onda, naredne godine se ovde vraćamo zbog dece, jer se njima ovde sve sviđa. 

           

Što se tiče supruga i mene, mi bismo otišli u baš neku nerazvijenu selendru, sa 5 dobrih knjiga i marketom udaljenim 10 km. Ali, dokle god deca  idu sa nama, slušaćemo njih i ići ćemo tamo gde oni vole da budu. A i kuca... zato što je kuca rado viđeni gost ovog mesta... Iako meštani ovog mesta, bolje da kažem ove zemlje, baš nešto i ne preferiraju kuce...