Ovaj post je
namenjen svima onima koji su iz bilo kog
razloga „nezaposleni“. Pod terminom „nezaposleni“ mislim na sve one koji nemaju
stalan posao i kaku-taku platu. Postoje razne kategorije satnice poslova. Neko
radi 8 sati dnevno, neko 6, neko samo pola radnog vremena, neko sedi kući, neko
radi po kući, neko je plaćen za sve te poslove, neko ne dobi ni jedan cvonjak.
Bilo da ste
ostali bez posla kao tehnološki višak, bilo da ste otpušteni jer se niste
dopali šefu, bilo da neuspešno tragate za poslom, bilo da ste na birou, bilo da
od kuće tragate za poslom, bilo da ste potegli sve veze sveta, bilo da ste samo
domaćica –NEMOJTE da očajavate. Jeste, „strašno“ je biti bez posla, bez svog
dinara. Strašno je da svako jutro počinješ sa istim mislima šta ću i
kako...Ali i od goreg ima gore...
Zato reći ću
sledeće: prvo i osnovno pravilo nemojte da dangubite. Jer, ako je neko šampion u dangubi onda sam to
ja. Za 45 godina života imam 4 godine (zvanično)radnog staža. Žao mi je sad što
sam tako sebe nazvala, jer znam da će drugi odmah to reći za mene, čim čuju
moju priču. Radila sam razne poslove, privremene, povremene, na divlje, na
dogovor, na ugovor, poslove od kuće, ali mi nije žao ni jednog posla, niti
dana. Da mi je neko priznao sav taj rad imala bi ja staža i tri puta više...Ali
zato mi je sve to jedno veliko iskustvo.
Zato nek me zovu kako god hoće, jeste to bila jedna dragocena danguba.
Žao mi je što se
rad u kući ničim ne može naplatiti. Pod tim mislim na sve moguće radnje pranja,
čišćenja, odnošenja smeća, čišćenja dvorišta, lišća, skupljanja kake od kučeta,
pranja dečjih guza, sređivanje ormara, sortiranje dokumentacije po folderima,
registratorima, sređivanje kućne apoteke, plaćanje računa, brige o ratama za
kredit....i tako unedogled...mogu tri dana da nabrajam.
Tom
problematikom se pozabavio i američki internet portal Salary.com, koji je sproveo anketu među više od
šest hiljada žena. Studijom je utvrđeno da žene rade u proseku 94 sati
nedeljno i da bi, imajući u vidu satnice kućnih pomoćnica i
kuvarica, trebalo da zarađuju oko 8.000 dolara mesečno.
Yeah
right, kako da NO!!!
U protekloj
godini sam se uverila da obećanja mogu i te kako da me (opet) zavaraju.
Obećavaše mi posao iz snova, sa extra platom, ugovorom na tri godine (fixno), a
ako se dobro pokažem i duže (samo treba da budem ja ja i da pokažem moje znanje
i veštine). I tako naoružana osmehom i
voljom da se maknem od kuće prođe mi cela godina. Završetak 2017. godine sam
shvatila da neću više nikog da pitam, neću više ni da se nadam. Rekla sam sebi
što si tražila, tražila si, što si
pitala, pitala si. Sad neka posao malo traži tebe. Pa da vidim da l’ će da me
nađe.
A da se vratim na
suštinu posta. Kad sam rekla da ne dangubite, šta da radite dok vas posao ne
nađe. Za početak, napravite veliko spremanje u srcu i duši, pa onda i na
telu. Sve ono što smatrate da je uzaludno,
odbacite. Počnite sa nekom novinom. Ako ničeg ne možete da se setite, promenite
bar frizuru ili boju kose. Ako kuburite sa viškom kilograma, sada je idealno
vreme, dok ne radite, da se dovedete u red. Ako aktivno tražite posao,
prečešljajte vaš CV uzduž i popreko i ako ima nekih izmena, dodajte i
izmenite. Ako imate finansijskih
mogućnosti krenite na neki strani jezik. Ako imate još više finansijskih
mogućnosti onda i otputujte negde. Druge zemlje, drugi ljudi promeniće vašu
percepciju i ugao gledanja. A možda i na tom putu vidite neke mogućnosti za
poslove koje možete ovde da primenite. Ako se bavite nekim hobijem ili ste
stvarno vešti u nečemu, onda sad radite do mile volje. Šijte, štrikajte, crtajte,
pravite nešto. Toliko ima mogućnosti za plasiranje raznih proizvoda bilo preko
instagrama, facebook-a, blogova.....
Možete, dok
naravno čekate da vas nađe posao, da prečešljate kuću uzduž i popreko.
Organizujte ormare, pobacajte stare stvari ili ih poklonite. Postoji dobra fora
u H&M-u, a to je da donesete dve pune kese starih stvari (ne mora da bude
H&M) i dobijete kupon/vaučer sa
popustom za neku od sledećih
kupovina. Neka je i 5% popust pa što da ne, jer ipak niko vam neće dati ništa za
DŽ. Ako imate nepotrebne knjige ili diskove ili neki komad nameštaja (kao
recimo što ja imam stari dečji krevet)
postavite na oglas, prodajte.
Eto, svašta nešto
ima da se radi i ni jedan posao ni je zaludan. Ako ima volje, ima i načina. A
onda iz toga svega rodiće se mali zilion ideja...
I na kraju uvek pomislim na
jadne Jevreje koji su baratali stranim jezicima, raznim veštinama i zanatima (časovničar,
zlatar), svirali klavir, violinu...Kad god su se dali u beg, proterivani, nisu
morali da pakuju stvari, knjige, svoje znanje su imali u sebi. Mogli su
da drže časove klavira, jezika svuda u svetu. Žene su šile, muški opravljali
satove i snašli su se.
U znanju je spas.
